четвртак, 29. јул 2010.

Сендвич а ла Мара

Sendvič

Сендвич а ла Мара


Причу коју ћу ти сада испричати чуо сам од једног дечака који се зове Топлица.

Топлица има маму Мару која му свакога дана прави сендвич за ужину. Сендвич је специјалитет, зове се "а ла Мара" и прави се на следећи начин: 



Узме се једна свежа кифла и у њу се, са једне стране, намаже мајонез, а са друге стране кечап. Затим се стави мало пршуте, качкаваља и пар колутова куваних јаја. Постоји и један тајни састојак који не могу да ти откријем, јер ће се мама Мара љутити. Могу само да ти кажем мама Марину загонетку, а ти пробај да је решиш:

Могу бити црвена, зелена и жута.
Могу бити слатка, а могу бити љута.
Можеш ме пећи, можеш ме сећи,
Онда се добије ајвар такорећи.

Једнога дана понео Топлица сендвич "а ла Мара" у школу. Када је дошао велики одмор решио је да га поједе. Међутим, неколико другова, који нису имали сендвиче, стали су око Топлице и почели да га моле:

- Топлице, буди друг, дај мени мало сендвича. – рече један друг.

Топлица одломи парче сендвича и даде првом другу. Онда други друг рече:

- Топлице, дај и мени мало сендвича.

Топлица опет одломи парче сендвича и даде другом другу, а трећи друг рече:

- Топлице, био бих ти врло захвалан када би и мени дао то мало сендвича што ти је остало.

- Да, али ако ти дам ово парче сендвича мени неће остати ништа. – рече Топлица.

- Топлице, треба да знаш да се са друговима све дели. Ако си прави друг ти ћеш ми дати последње парче сендвича. – рече трећи друг.

Топлица даде оно последње парче сендвича трећем другу и оста гладан до краја наставе. Када је дошао кући, рекао је мами:

- Мама данас сам са друговима поделио сендвич и на крају сам остао без њега.

- Да, сине. Остао си без сендвича, али си зато добио три друга. А они су вреднији од сендвича. – рече мама Мара. 

Следећег јутра, Топлица је пожурио да стигне на први час и у тој журби је заборавио да понесе сендвич. Када је дошао велики одмор другови су се, као и претходног дана, окупили око њега. Пошто су видели да Топлица нема сендвич, другови су, без размишљања, одлучили да му помогну. Један друг је дао свој сендич, други друг је дао свој сок, а трећи колач. Тако Топлица, за разлику од претходног дана,  није остао гладан. Када је дошао у кући мама га је упитала:

- Сине заборавио си сендвич. Мора да си и данас остао гладан?

- Нисам мама, другови су ми помогли као што сам ја јуче помогао њима. И могу ти рећи једну ствар коју сам данас научио:

Сендвичи долазе и пролазе, свежи су па се убајате,
А другови су за цео живот, треба децо то да знате!

Ето то је прича коју сам желео да ти испричам, а ти пробај да је поделиш са друговима као што сам је ја поделио са тобом.