Новогодишња честитка

Новогодишња честитка

Децо снова,

Срећна вам година Нова!

Желим вам да читате лепе књиге,
школу без иједне бриге,
сваки дан пуно музике и песме
и да имате идеје бесне.
Играчке да вам падају ко киша,
да имате пуно слаткиша,
целе године пуно шала и смеха
и да буде симпатија нека.

Желим вам још распуст кад одобре просветари,
а за све остало још увек сте мали.

Милош Стефановић

Загонетке 3

Прочитајте следећих пет загонетки и покушајте да одговорите на питање: Kо сам ја?

10. На руци и зиду стојим
и нешто у себи бројим.

11. Сваке године ова дама сврати,
тачно у дванаест сати.

12. Ја сам мален - то стоји,
али болест ме се ипак боји.

13. Кад ме ухватиш
онда врата отвориш.

14. Имам вуну око тела,
животиња сам једна бела.

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић

Бориша

Бориша

Борио се Бориша
као хајдук Радиша
да освоји једно брдо
и на њему место тврдо.

Почео је Бориша
ко хајдук да јуриша
- смејало се њему брдо
и на њему место тврдо.

Још је јаче Бориша
кренуо да јуриша
- бранило се једно брдо
и на њему место тврдо.

Није хтео Бориша
одустати од јуриша,
ал се није дало брдо
и на њему место тврдо.

На крају је Бориша,
после једног јуриша,
освојио једно брдо
и на њему место тврдо.

Борио се Бориша
као хајдук Радиша,
да се није борио
не би врх освојио!

Милош Стефановић

Квар

Квар

Један шпорет стари
често се квари,
а и пегла стара
не може без квара.

Зашто ?

Шпорет и пегла се кваре
да би дошо мајстор Жаре,
да квар поправи
и ствар оправи.

Милош Стефановић

Мали немирко

Мали немирко

Мајстор куцка,
мува зуцка.
Ручак се крчка,
деда се брчка.
Апарат шкљоца,
баба звоца.

Мама цупка,
нешто лупка.
То је тата,
носи брата.
Зове се Мирко,
мали немирко.

Милош Стефановић

Зашто учиш?

Зашто учиш?

Испричаћу ти сада нешто
што ме учитељ пито вешто:
Зашто сине ово учиш,
зашто себе толко мучиш?
Одговорих нешто шесто
и седох на своје место.
Учитељ ми рече: "Важи",
ал видех да друго тражи.

И дуго сам, дуго мислио
док одговор нисам смислио.
Када сам учитеља опет срео,
реко сам му шта је хтео,
те речи ћу памтити довек:
учим јер сам бољи човек!

Милош Стефановић

Жеља

Жеља

Желео бих да полетим,
до звезда да долетим
и да скинем звезду једну,
само моју звезду вредну,
која као цветић вене
док чека само мене
да је узмем и понесем
и најзад кући је донесем.

Милош Стефановић

Дивља земља

Дивља земља

У дивљој земљи све је дивље,
људи и звери и сво биље,
дивљи је ветар и киша што пада
и снег што веје изнад града.

Дивљи су путеви и козје стазе,
мостови и кола што их газе,
тунели и возови који јуре,
авиони и бродови који журе.

Дивље су приче које круже,
говор и речи што се друже,
гласови и крици кад се чују
- договори дивљи тад се кују.

Али дивље само дивље није,
испод њега питомо се крије,
врх у себи дно скрива,
често друго зна да бива.

И боље рећи, зашто то крити:
Једном ће дивље питомо бити.

Милош Стефановић

Зид

Зид

Када сам почео да радим,
један мали зид да градим,
мислио сам нећу моћи
завршити зид до ноћи.

У почетку тешко беше,
почеше људи да ме теше:
Није то ништа, ово знај:
Биће лепо када видиш крај!
И радио сам, радио,
док зид нисам саградио.

Зид је готов и сада се дивим,
ал још једну ствар ја видим:
Да увек када нешто радим,
ја у себи куле градим!

Милош Стефановић

Ана

Ана

Има једна мала Ана,
рекло би се нема мана.

Ана чита, Ана пише,
Ана учи мало више.
Ана воли пуно ствари
ал за једну само мари:
Много воли да се мази
и да путем смело гази,
носић дигне мало више,
а репић се само њише,
машницу у косу стави
и ником неће да се јави.

Зашто Ана ради тако?
- пита се сад дете свако.
Ана се много мазила
па се јадна уобразила!

Милош Стефановић

Побуна

Побуна

Око Сунца све се креће,
и Земља и Месец и планете веће.

Једнога дана Месец се усудио,
подигао нос па се побунио:
Овако више бити неће,
око мене ништа се не креће.
Због тога у штрајк ступам,
у шерпе и лонце лупам.
Нећу више да се вртим,
сад ћу мало да се тртим.

Бунио се месец године три,
док му нису рекли сви:
Од рођења па до смрти
око Сунца све се врти,
у Свемиру је такво стање
око већег врти се мање!

Милош Стефановић

Јоца мали

Јоца мали

Једва чекам да порастем,
свему да дорастем,
па да сваку ствар пипнем
и са руком мало штипнем.

Има да порастем,
ко тесто да нарастем.
Порашћу колко треба,
ако може све до неба.

Е баш хоћу да порастем,
све другове да прерастем,
смешно име су ми дали,
сви ме зову Јоца мали.

Милош Стефановић

Хитно

Хитно

Хитно се пробуди
кад зора заруди,
па под хитно седи
и под хитно једи.

После хитно учи,
лекцију научи,
онда хитно крени
и с пута не скрени,
у школу хитно дођи
и часове све прођи.

Ово је врло битно:
назад крени хитно,
нигде не сврати
и кући се врати.

Мами и тати све је хитно,
а мени то није битно.

Милош Стефановић

Вук и овце

Вук и овце

Вук и овце неће да се сложе,
борба је до голе коже.
Вук сит, а овца фали
- за ову сте причу знали.

Али више није тако,
договор је пао лако,
он краси песму моју:
И вук сит и овце на броју!

Питате се: Како може
вук и овце да се сложе?
Посреди је исход кобан:
Нестао је млади чобан!

Милош Стефановић

Загонетке 2

Прочитајте следећих пет загонетки и покушајте да одговорите на питање: Ко сам ја?

5. Папир сам који вреди,
свако воли да ме штеди.

6. Бео сам попут миша,
кад поцрним пада киша.

7. До мене можеш стићи бродом,
окружено сам водом.

8. После кише ја се јавим,
све боје на себе ставим.

9. Бодем и лепо миришем,
заљубљене инспиришем.

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић

Златни новчић

Златни новчић

Некада давно, у једном малом граду на обали мора, живео је дечак по имену Милан. Као и сви други дечаци и Милан је имао своје жеље и снове. "Највише бих волео да путујем по свету, да упознајем нове људе и далеке земље" - говорио је Милан. Али своју жељу није могао да оствари, јер је био јако сиромашан. Поред тога, дечак није имао родитеље и живео је сам. Једино што је имао била је нада да ће се његова жеља једном остварити.

Зека

Зека

Овај Зека не воли да куса

ни мало купуса,

а ни зеље ни броколи

Зека много не воли.

Избегава репу

као и шаргарепу,

а једе врло често

и то само месо!

У природи није често

да зец једе само месо,

па ми господине млади

реци о чему се овде ради?

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста мозгалице.

Милош Стефановић

С осмехом

С осмехом

Када је тешко
ти осмех пронађи,
када ти не иде
с осмехом се снађи.

Када си болестан
ти осмех стави,
када си сам
с осмехом се јави.

Када си тужан
ти осмех развуци
и више нећеш
бити на муци.

С осмехом једним
биће све боље,
само треба
мало воље!

Милош Стефановић

Почетак и крај

Почетак и крај

Шта је било пре почетка,
да ли нека појава ретка,
Велики прасак у секунди,
завршен у једној рунди?

Шта ће бити после краја,
после једног топлог маја,
да ли ће од света остати ишта
или неће бити ништа?

Наука се труди да ствари реши,
али некад зна и да греши,
код мене ствари овако стоје:
Почетак и крај не постоје!

Милош Стефановић

Шта ће бити?

Шта ће бити?

Шта ће бити за пола века,
дал ће тећи ова река,
дал ће Сунце исто сјати,
дал ће Земљи живот дати?

Дал ће море бити слано,
дал ће расти воће рано,
каква ли ће бити клима,
какво лето, каква зима?

Какве ли ће бити школе,
дал ће деца да их воле,
какве ће се књиге крити,
какав ли ће говор бити,
ко ће бити беседник,
наш нови председник?

На последње питање
одговор је лак,
знам га децо и ја чак:
Председник неће пасти са неба,
председник је мали и сада је беба!

Милош Стефановић

Уникати

Уникати

Исте ствари учимо,
исте муке мучимо.
Исто нам теку дани,
исти нам је снег рани.
Исто растемо и старимо,
и за исте ствари маримо.
Погледи су свима чисти,
па зар нисмо онда исти?
Нисмо, пише на плакати:
Сви смо ми уникати!

Милош Стефановић

Оптужба

Оптужба

Оптужио сам брата,
са суседног спрата,
да је појео сав џем,
Нутелу и мој Еурокрем.

Брат је онда казао:
Знам ја ко је смазао!
Ти си један мали враг,
на образу ти стоји траг.
Истина је само важна,
оптужба је твоја лажна!

Испао сам јако лош,
чујте децо ово још:
Када је дошло вече,
бата устаде и рече:
Оптужити можеш лако,
али није увек тако!

Милош Стефановић

Тајна

Тајна

Хтео сам нешто у песми да кажем,
испашће сада да те лажем,
заборавих оно што сам рећи хтео,
то никако нисам смео.

Знам само да је хитно
и да ми је врло битно,
знам и да је много важно,
осећање неко снажно.

Јавићу ти кад се сетим,
до неба ћу да полетим,
написаћу песму нову,
наставак на песму ову.

Милош Стефановић

Чарапе

Чарапе

Чарапе ме добро служе,
оне воле да се друже,
увек иду заједно у пару
и имају једну шару.

Имају и две рупе,
зато нису много скупе.
Продати их ником нећу
ни за неку цену већу.

Мама ово не сме да сазна:
Чарапама мојим примена је разна.
Понекад ми служе да обришем нос,
ал највише од свега да не идем бос!

Милош Стефановић

Септембар

Септембар

Септембар је месец за радости нове,
када свака школа своје ђаче зове:
Дођи брзо и немој да касниш,
чека те српски, чека те матиш.

Другари твоји сви су на броју,
испред школе стоје као у строју,
велика радост данас те чека,
а можда, ко зна, и пчелица нека.

Распуст је прошао и нема га више,
порука смела на табли ти пише:
Септембар је данас, а није мај.

Памти се почетак, а никада крај!

Милош Стефановић

Острво

Острво

Има једно острво среће
на крају овога света,
тамо су плате веће
и сваком је оно мета.

Тамо се нико не греје,
тамо се нико не хлади,
сваки човек се смеје
и сваки човек ради.

Идеално тамо све је,
само не знам где је.

Милош Стефановић

Питање

Питање

Мачка гребе и воли да преде,
миш грицка и сир једе,
пас лаје и коску не даје,
овца блеји и вуну нам даје.

А ја ово читам па се питам:
Хоће ли се икад променити неко?

Милош Стефановић

Уместо

Уместо

Уместо да пева - оно плаче,
уместо да вуче - оно гура јаче,
уместо да хлади - оно нас греје,
уместо да ћути - оно се смеје,
уместо да стане - оно крене,
уместо да цвета - оно вене,
уместо да падне - оно се дигне,
уместо да прође - оно нас жигне,
уместо почетка, овде дође крај
и овој песми знај.

Милош Стефановић

Лаж

Лаж

Људи воле
мање пара
из недара.

Људи желе
стара кола
или вола.

Људи хоће
кваран мотор
или ротор.

Да ли је све то тако
ил вас децо лагим малко?

Милош Стефановић

Истина

Истина

Људи хоће
бржи авион
или камион.

Људи желе
боље време
у невреме.

Људи воле
вишу зграду
у свом граду.

Истина све је од главе до пете,
сада је зна и свако дете.

Милош Стефановић

Школа није зграда

Школа није зграда

Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.

Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.

Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!

Милош Стефановић

Чему служи новац?

Чему служи новац?

Да се купи, да се прода,
да се негде мало дода.
Да се згужва, да се смота,
да се стави испод плота.
Да се чува, да се крије,
да се рујно вино пије.
Син јединац да се жени,
ал највише служи мени!

Милош Стефановић

Једна жеља

Једна жеља

Реци своју жељу сине,
не дај тати да се брине.

Да ли желиш сво богатство
или можда неко царство?

Моја жеља није царство
нити сво богатство.

Можда желиш моје знање
или велико имање?

Моја жеља није знање
нити велико имање.

Жеља твоја тату брине,
реци своју жељу сине.

Једну жељу имам сад,
желим бити вечно млад!

Милош Стефановић

Јутро

Јутро

Устани рано
пре сваког петла,
порани ујутру
пре првога светла.

С јутром у коси
прошетај градом,
погледај дрво
с великим хладом.

Запевај онда
песму радости,
јутро је симбол
наше младости.

Устани рано
пре маме и тате,
порани ујутру
пре секе и бате.

Да устанем рано
то и ја знам,
видећеш ујутру
да ниси сам.

Милош Стефановић

Локер

Локер

Одавно си птицо
стрпана у кавез,
људи су те подли
примили у савез.

Песмом о слободи
и са много туге
зовеш птице снене
и још неке друге.

Сваку птицу чека
судбина твоја,
можда је и таква
судбина моја?

Милош Стефановић

Мама

Мама

Мама пере, мама кува,
мама своју децу чува.

Мама меси, мама храни,
мама своју децу брани.

Мама прича, мама теши,
мама сваки проблем реши.

Мама чека, мама брине,
и са неба звезду скине.

Мама сија, мама греје,
у животу мама све је!

Милош Стефановић

Јела

Јела

Нашу јелу
изглед краси,
дивиш јој се
где год да си.

Лепа јела
са свих страна,
али има
једна мана.

Витка јела
а висина мала,
ово није
нека шала.

Кад ће наша јела
бити мало виша?
Једног лепог дана
ал кад пада киша!

Милош Стефановић

Зашто?

Зашто?

Увек кад у школу кренем
- ја са пута мало скренем.

Увек када много знам
- има нешто што не знам.

Увек када нешто учим
- велику ја муку мучим.

О моја мила машто,
хтео бих да питам зашто?

Милош Стефановић

Кад би...

Кад би...

Кад би воз пао с Марса
то би била општа фарса,
возио би све у круг,
свима би нам био друг.

Кад би хлеб пао с неба
било би нам како треба,
јели бисмо цео дан
док не буде потаман.

Кад би лопта пала с гране
била би без сваке мане,
постала би наша чигра,
све би било једна игра.

Кад би с дуда пале ћуфте
добили би јело муфте,
али ништа не пада тек тако
то зна ваљда дете свако!

Милош Стефановић

Стварно

Стварно

Један Васа
правио се даса,
шетао по крову тад,
то се прича још и сад.
Правио се славан
па је пао чак на таван.
Стварно, стварно.

Један Мика
налетео на бика,
упао у бару тад,
он је мокар још и сад.
Правио се снажан
па је посто влажан.
Стварно, стварно.

Један Тоза
испао из воза,
шетао по возу млад,
није знао где је тад.
Правио се јак
па је посто млак.
Стварно, стварно.

Овде савет треба хитан,
ако може да је битан:
Правити се немој већи но што јеси,
јер ће онда свашта да се деси!
Стварно, стварно.

Милош Стефановић

Три незналка

Три незналка

Једнога дана,
око једног сталка,
седела су три незналка.

Први незналко
повика малко:
"Тако ми овог златног сата,
радићу исто као мој тата!"

Други незналко
устаде малко:
"На свету нема бољег заната,
радићу нешто из чистог ината!"

Трећи незналко
размисли малко:
"Има да куцам на свака врата,
радићу тамо где је добра плата!"

Незналко немој у животу бити,
истину праву немој крити,
она се учи у основној школи,
ради се оно што се воли!

Милош Стефановић

Кикилион

Кикилион

Имам један број у глави,
за њега је и свет мали.
Причала ми једна Стоја:
Нигде нема таквог броја.

Сваки ђак чуо је за њега,
има око сто нула свега,
колона дуга километар један,
овај број је много вредан!

Написати га није лако,
то зна дете свако.
Свака свеска за њега је мала,
школска табла изгледа ко шала.

Највећи на свету даса то је,
од њега се милиони боје,
плаши га се и билион,
сви га зову Кикилион.

Милош Стефановић

Загонетке 1

Прочитајте следеће загонетке и покушајте да одговорите на питање: Ко сам ја?

1. Ноћу живим дању спавам,
осеку и плиму стварам.

2. Људе грејем - пећ нисам,
светлост дајем - светло нисам.

3. Два прозора стоје,
кроз њих видиш боље.

4. Немам перје али летим,
с точковима знам да слетим.


Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић