понедељак, 28. децембар 2009.

Загонетке 3

Zagonetke sa odgovorima


Прочитајте следећих пет загонетки и покушајте да одговорите на питање: Kо сам ја?

10. На руци и зиду стојим
и нешто у себи бројим.

11. Сваке године ова дама сврати,
тачно у дванаест сати.

12. Ја сам мален - то стоји,
али болест ме се ипак боји.

13. Кад ме ухватиш
онда врата отвориш.

14. Имам вуну око тела,
животиња сам једна бела.

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић

субота, 26. децембар 2009.

Бориша

Vrh

Бориша


Борио се Бориша
као хајдук Радиша
да освоји једно брдо
и на њему место тврдо.

Почео је Бориша
ко хајдук да јуриша
- смејало се њему брдо
и на њему место тврдо.

Још је јаче Бориша
кренуо да јуриша
- бранило се једно брдо
и на њему место тврдо.

Није хтео Бориша
одустати од јуриша,
ал се није дало брдо
и на њему место тврдо.

На крају је Бориша,
после једног јуриша,
освојио једно брдо
и на њему место тврдо.

Борио се Бориша
као хајдук Радиша,
да се није борио
не би врх освојио!

Милош Стефановић

субота, 19. децембар 2009.

Зид

Zid


Зид


Када сам почео да радим,
један мали зид да градим,
мислио сам нећу моћи
завршити зид до ноћи.

У почетку тешко беше,
почеше људи да ме теше:
Није то ништа, ово знај:
Биће лепо када видиш крај!
И радио сам, радио,
док зид нисам саградио.

Зид је готов и сада се дивим,
ал још једну ствар ја видим:
Да увек када нешто радим,
ја у себи куле градим!

Милош Стефановић

четвртак, 17. децембар 2009.

Побуна

Mesec

Побуна


Око Сунца све се креће,
и Земља и Месец и планете веће.

Једнога дана Месец се усудио,
подигао нос па се побунио:
Овако више бити неће,
око мене ништа се не креће.
Због тога у штрајк ступам,
у шерпе и лонце лупам.
Нећу више да се вртим,
сад ћу мало да се тртим.

Бунио се месец године три,
док му нису рекли сви:
Од рођења па до смрти
око Сунца све се врти,
у Свемиру је такво стање
око већег врти се мање!

Милош Стефановић

недеља, 13. децембар 2009.

Загонетке 2

Zagonetke sa odgovorima


Прочитајте следећих пет загонетки и покушајте да одговорите на питање: Ко сам ја?

5. Папир сам који вреди,
свако воли да ме штеди.

6. Бео сам попут миша,
кад поцрним пада киша.

7. До мене можеш стићи бродом,
окружено сам водом.

8. После кише ја се јавим,
све боје на себе ставим.

9. Бодем и лепо миришем,
заљубљене инспиришем.

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић

субота, 12. децембар 2009.

Златни новчић

Novčić

Златни новчић


Некада давно, у једном малом граду на обали мора, живео је дечак по имену Милан. Као и сви други дечаци и Милан је имао своје жеље и снове. "Највише бих волео да путујем по свету, да упознајем нове људе и далеке земље" - говорио је Милан. Али своју жељу није могао да оствари, јер је био јако сиромашан. Поред тога, дечак није имао родитеље и живео је сам. Једино што је имао била је нада да ће се његова жеља једном остварити.

петак, 11. децембар 2009.

Зека

Zec


Зека


Овај Зека не воли да куса
ни мало купуса,
а ни зеље ни броколи
Зека много не воли.
Избегава репу
као и шаргарепу,
а једе врло често
и то само месо!

У природи није често
да зец једе само месо,
па ми господине млади
реци о чему се овде ради?

Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста мозгалице.

Милош Стефановић

среда, 9. децембар 2009.

С осмехом

Osmeh

С осмехом


Када је тешко
ти осмех пронађи,
када ти не иде
с осмехом се снађи.

Када си болестан
ти осмех стави,
када си сам
с осмехом се јави.

Када си тужан
ти осмех развуци
и више нећеш
бити на муци.

С осмехом једним
биће све боље,
само треба
мало воље!

Милош Стефановић

недеља, 6. децембар 2009.

Уникати

Čiča gliša

Уникати


Исте ствари учимо,
исте муке мучимо.
Исто нам теку дани,
исти нам је снег рани.
Исто растемо и старимо,
и за исте ствари маримо.
Погледи су свима чисти,
па зар нисмо онда исти?
Нисмо, пише на плакати:
Сви смо ми уникати!

Милош Стефановић

среда, 2. децембар 2009.

Септембар

Škola

Септембар


Септембар је месец за радости нове,
када свака школа своје ђаче зове:
Дођи брзо и немој да касниш,
чека те српски, чека те матиш.

Другари твоји сви су на броју,
испред школе стоје као у строју,
велика радост данас те чека,
а можда, ко зна, и пчелица нека.

Распуст је прошао и нема га више,
порука смела на табли ти пише:
Септембар је данас, а није мај.
Памти се почетак, а никада крај!

Милош Стефановић

уторак, 1. децембар 2009.

Острво

Ostrvo

Острво


Има једно острво среће
на крају овога света,
тамо су плате веће
и сваком је оно мета.

Тамо се нико не греје,
тамо се нико не хлади,
сваки човек се смеје
и сваки човек ради.

Идеално тамо све је,
само не знам где је.

Милош Стефановић

четвртак, 26. новембар 2009.

Школа није зграда

Škola


Школа није зграда


Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.

Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.

Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!

Милош Стефановић

субота, 21. новембар 2009.

Мама

Мама

Мама

Мама пере, мама кува,
мама своју децу чува.

Мама меси, мама храни,
мама своју децу брани.

Мама прича, мама теши,
мама сваки проблем реши.

Мама чека, мама брине,
и са неба звезду скине.

Мама сија, мама греје,
у животу мама све је!

Милош Стефановић

среда, 18. новембар 2009.

Кад би...

Hleb

Кад би...


Кад би воз пао с Марса
то би била општа фарса,
возио би све у круг,
свима би нам био друг.

Кад би хлеб пао с неба
било би нам како треба,
јели бисмо цео дан
док не буде потаман.

Кад би лопта пала с гране
била би без сваке мане,
постала би наша чигра,
све би било једна игра.

Кад би с дуда пале ћуфте
добили би јело муфте,
али ништа не пада тек тако
то зна ваљда дете свако!

Милош Стефановић

понедељак, 16. новембар 2009.

Три незналка

Tri dečaka

Три незналка


Једнога дана,
око једног сталка,
седела су три незналка.

Први незналко
повика малко:
"Тако ми овог златног сата,
радићу исто као мој тата!"

Други незналко
устаде малко:
"На свету нема бољег заната,
радићу нешто из чистог ината!"

Трећи незналко
размисли малко:
"Има да куцам на свака врата,
радићу тамо где је добра плата!"

Незналко немој у животу бити,
истину праву немој крити,
она се учи у основној школи,
ради се оно што се воли!

Милош Стефановић

недеља, 15. новембар 2009.

Кикилион

Školska tabla

Кикилион


Имам један број у глави,
за њега је и свет мали.
Причала ми једна Стоја:
Нигде нема таквог броја.

Сваки ђак чуо је за њега,
има око сто нула свега,
колона дуга километар један,
овај број је много вредан!

Написати га није лако,
то зна дете свако.
Свака свеска за њега је мала,
школска табла изгледа ко шала.

Највећи на свету даса то је,
од њега се милиони боје,
плаши га се и билион,
сви га зову Кикилион.

Милош Стефановић

субота, 14. новембар 2009.

Загонетке 1

Zagonetke sa odgovorima 1


Прочитајте следеће загонетке и покушајте да одговорите на питање: Ко сам ја?

1. Ноћу живим дању спавам,
осеку и плиму стварам.

2. Људе грејем - пећ нисам,
светлост дајем - светло нисам.

3. Два прозора стоје,
кроз њих видиш боље.

4. Немам перје али летим,
с точковима знам да слетим.


Решење можете видети уколико стрелицу миша поставите преко текста загонетке.

Милош Стефановић