Слово по слово

Слово по слово

Слово по слово,
учимо нешто ново!

Л као лето,
А као ауто,
К као крах,
О као орах.
Л А К О
- учење је тако.

Слово по слово,
увек нешто ново!

Милош Стефановић

Нешто

Нешто

Да ли смо сами
у свемирској тами ?
Мислим да постоји нешто
што се тамо крије вешто
и то нешто зна да воли
и да учи као ми у школи
да пише, пева, црта, чита
и да се као ја пита:
Да ли смо сами
у свемирској тами ?

Милош Стефановић

Хлеб

Хлеб

Хлеб не расте на дрвету
нити се чува у бурету.
Њега праве руке јаке
од квасца и воде млаке.
Затим иде мало брашна,
па машина једна страшна
све окрене и помеша
док не настане смеша.

Смеша се пече на двеста степени
док сасвим не порумени.
Онда се извади и послужи
на тањир један дужи,
па се једе све у сласт,
а пекару свака част.

Милош Стефановић

Јесен

Јесен

И ове јесени слика је иста:
Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.

Умиру топли дани и ноћи,
ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.

Али у јесен рађа се киша,
ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.

Рађају се животиње многе,
неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.

Милош Стефановић

Лопов Раде

Лопов Раде

Један лопов Раде

волео је да краде.

Толико је Раде крао

да за милост није знао.

Пљачкао је све од реда

и од назад и од спреда.

Једном тако није знао

па је сам себе покрао.

Онда је почео да плаче

и да кука све јаче и јаче:

Јао мени што је тужно,

красти је веома ружно!

Тако ми лоповске части,

више нећу никог красти!

И од тада лопов Раде

више никога не краде.

Милош Стефановић

Изаберите врсту песме

Изаберите врсту песме

• Мама, Тата
• Пролеће, Јесен, Зима
• Животиње, Природа
• Школа, Свети Сава, Вук Стефановић Караџић

• 8. Март, Нова година
• Рођендан

• Рецитације

Нерадничка песма

Нерадничка песма

Кад год можеш ти ухвати кривину,
успори мало и смањи брзину.
Велика брзина није у моди,
а понекад зна и да шкоди.

Када смањиш сву брзину
ти пронађи хладовину,
онда одмори за живот дужи,
хладовина ваљда томе служи.

Милош Стефановић

Мој тата

Мој тата

Мој тата ради у беломе свету
и кад одмор дође он у једном лету
долети и донесе поклоне неке
- медведиће меде и лутке меке,

чоколаде црне, браон и беле,
карамеле слатке и бомбоне желе,
аутиће и друге играчке разне
за татине дечаке мазне.

Све је лепо и све сија
и сваки поклон мени прија,
ал највише волим, ко и мама,
што је тата опет с нама!

Милош Стефановић

Лук

Лук

Најмлађи је млади лук,
онда иде бели лук,
затим следи црни лук,
па тек онда празилук.

Породица то је права,
уз њу су деца здрава.

Милош Стефановић

Справа за прошлост

Справа за прошлост

Кад бих имо једну справу
па да видим прошлост праву,
све ствари што сад не знам
могао бих тад да сазнам.

Ко сагради пирамиде
и још неко чудо приде?
Ко измисли слана мора
преко брда, преко гора?
Ко то створи људе, птице,
све долине и равнице?

Кад бих сазно не бих крио,
какав бих то друг ја био.

Милош Стефановић

Добрица и Злоћко

Добрица и Злоћко

Био једном један Злоћко
правио се да је моћко,
тукао је све од реда
и од назад и од спреда.
Седео је он на ћоше,
говорио речи лоше.

Кад то сазна Добрица
с презименом Торбица,
скочи с једне липе старе
да одбрани све другаре.
Злоћка моћка онда нађе
у сред неке веће свађе
па га силно окрену
и уши му заврну.
Од тад Злоћко
није моћко.

Милош Стефановић

Чврга

Чврга

Чврго страшна, ко ти прашта,
дечји суд или машта,
што опростити све може,
кад се деца једном сложе,
да си једна мала чврга
после које израсте кврга.

Милош Стефановић

Две беле чоколадице

Две беле чоколадице

У посети код пилота ловца,
једног аеро-клуба творца,
добио сам две ситнице:
две беле чоколадице.

Видео сам људе важне,
чуо сам и речи снажне,
сазнао да све што дође
једном мора и да прође.

Пробао сам јела стара,
пореклом из Мостара.
Пио сам и стара вина
и седео крај камина.

Ал на крају памтим само
што на поклон добих тамо,
само оне две ситнице:
две беле чоколадице.

Милош Стефановић

Чији си?

Чији си?

Чији си ти мали,
коме су те дали?

Јеси ли мамин,
или можда татин,
или само теткин,
или само течин?

А можда си ничији,
или још горе свачији?
Чији си сада реци
мени и свој деци.

Ја сам једно паче,
дедино јуначе!

Милош Стефановић