четвртак, 28. јануар 2010.

Нешто

Lice

Нешто


Да ли смо сами
у свемирској тами?
Мислим да постоји нешто
што се тамо крије вешто
и то нешто зна да воли
и да учи као ми у школи
да пише, пева, црта, чита
и да се као ја пита:
Да ли смо сами
у свемирској тами?

Милош Стефановић

уторак, 26. јануар 2010.

Јесен

Lišće

Јесен

И ове јесени слика је иста:
Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.

Умиру топли дани и ноћи,
ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.

Али у јесен рађа се киша,
ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.

Рађају се животиње многе,
неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.

Милош Стефановић

уторак, 19. јануар 2010.

Мој тата

Tata


Мој тата


Мој тата ради у беломе свету
и кад одмор дође он у једном лету
долети и донесе поклоне неке
- медведиће меде и лутке меке,

чоколаде црне, браон и беле,
карамеле слатке и бомбоне желе,
аутиће и друге играчке разне
за татине дечаке мазне.

Све је лепо и све сија
и сваки поклон мени прија,
ал највише волим, ко и мама,
што је тата опет с нама!

Милош Стефановић