ПРОЛЕЋЕ
У природи се нешто догађа,
свака травка поново се рађа,
меда се из сна полако буди,
а жаба у бари почиње да суди.
Хајте децо са свих страна,
пролеће је сад пред вама.
Ласта нам се смеши с крова,
а у шуми листа јова,
шаренило на све стране,
дошло сунце кити гране!
Милош Стефановић
СУНЦЕ ПОЉУПЦЕ ШАЉЕ!
како од крошњи бели планета,
послушај песму певају славуји
као поточић весело бруји!
А, песма тече од потока даље,
и у песми сунце пољупце шаље!
Милош Стефановић
ПЕСМА БЕЗ КРАЈА
погледај како жуборе речи,
теку и певају песму без краја,
песму апирла и песму маја!
У песми је осмех што нестварно стоји,
и питање чудно: Да л’ песма постоји?!
Погледај осмех априла и маја,
и знаћеш да постоји песма - песма без краја!
Милош Стефановић
МОЈ ТАТА
Мој тата погледом гради зграде,
осмехом исправи пут,
на небо дугу стави
и растера облак љут.
Мој тата речима топи лед,
песмом направи мост,
у песму цвет стави
и љубав као гост.
Мој тата има осмех
- кулу на два спрата,
и када порастем бићу
велик као мој тата!
Милош Стефановић
МАМА
Мама пере, мама кува,
мама своју децу чува.
Мама меси, мама храни,
мама своју децу брани.
Мама прича, мама теши,
мама сваки проблем реши.
Мама чека, мама брине,
и са неба звезду скине.
Мама сија, мама греје,
у животу мама све је!
Милош Стефановић
ПОКЛОН ЗА 8. МАРТ
За 8. март се обично купује цвеће,
али овај дечак то мами купити неће.
Пошто знам ред, а знам и бонтон,
даћу мами нешто друго на поклон.
8. марта, када се честита,
мама ме радознало упита:
Је ли сине где је цвеће?
Рекох: Мама нисам имао среће
па ти ове године нисам купио цвеће,
али ти на поклон дајем нешто веће:
Један пољубац од срца, леп као мој брат
и желим ти срећан 8. март!
Милош Стефановић
ШКОЛА ЗА БАКЕ
Јутрос у тролејбусу ситуација страшна:
Баки је на леђима школска ташна!
Бако, бако, видех ствари свакојаке,
ал још не видех школу за баке!
Слушај, дете, ове речи моје:
Школе за баке не постоје,
већ у оне ствари свакојаке
додај да, у школу, баке
воде своје унуке прваке!
Милош Стефановић
ШКОЛА НИЈЕ ЗГРАДА
Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.
Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.
Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!
Милош Стефановић
ЈЕДНА ЛЕПА ПЕСМА
Лепо пишемо,
лепо читамо,
лепо причамо, лепо питамо.
Лепа нам је азбука,
лепа јер имамо Вука!
Лепа је и ова песма,
пошто није шала,
њоме желим рећи:
Вуче много хвала!
Милош Стефановић
СУНЦЕ ЗЛАТНОГ КОВА
У тами незнања, пре много векова,
засјало је сунце златног кова!
Засјало је сваком на путу знања,
огрејало сваког на путу покајања!
Од тада је прошло векова и векова,
ал сунце се рађа изнова и изнова,
рађа се и греје све оне што славе
то златно сунце - име Светог Саве!
Милош Стефановић
ВРЕМЕ РАЂА БОРЦЕ
Цареваше некад незнање и беда,
цареваше некад - док не беше њега!
Али време рађа јунаке,
јунаке и учењаке,
време рађа људе праве,
људе попут Светог Саве!
Време рађа храбре борце,
да од вере дижу дворце,
у дворцима данас ђаци славе,
и иду путем Светог Саве!
Цареваше некад незнање и беда,
цареваше некад - данас слика бледа,
ко не види, нека погледа
ову златну децу, ђаке првог реда!
Милош Стефановић
РАДУЈТЕ СЕ ДЕЦО!
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави мир, љубав и знање,
слави доброту и даривање,
слави велика и добра дела
која ћеш видети, будеш ли хтела...
Видећеш да књига у школи царује,
видећеш манастир што веру дарује!
Видећеш да Саву следи земља цела,
видећеш будеш ли хтела...
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави свога Светитеља Саву,
радујте се децо, горе главу!
Милош Стефановић
ЈЕСЕН
Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.
Умиру топли дани и ноћи,
ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.
Али у јесен рађа се киша,
ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.
Рађају се животиње многе,
неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.
Милош Стефановић
ПЕСМА ЗА СНЕШКА
Молио ме снешко да променим климу,
да урадим нешто, да продужим зиму,
јер кад сунце гране ил боље побесни,
тад снешко потече ко вода у чесми!
Молио ме снешко да променим климу,
ја ћу урадити нешто – променићу риму,
па кад сунце гране ил боље побесни,
нека живи снешко заувек у песми!
Милош Стефановић
ОСТРВО
Има једно острво среће
на крају овога света,
тамо су плате веће
и сваком је оно мета.
Тамо се нико не греје,
тамо се нико не хлади,
сваки човек се смеје
и сваки човек ради.
Идеално тамо све је,
само не знам где је.
Милош Стефановић
