петак, 26. септембар 2014.
четвртак, 25. септембар 2014.
среда, 24. септембар 2014.
уторак, 23. септембар 2014.
понедељак, 22. септембар 2014.
Песме о јесени
ЈЕСЕЊЕ ДРУГАРСТВО
Погледај јесен, лист у жуто шара,
прелеп трен - лимун добио другара!
Погледај јесен, жути крушку лепотицу,
прелепо - банана добила другарицу!
Погледај сада ову страницу,
јесен је добила песму – нову другарицу!
Милош Стефановић

БАШ МЕ БРИГА
Баш ме брига што је јесен сада
и што је лишће почело да пада.
Баш ме брига за голе гране
и за жуто на све стране.
Баш ме брига за промене
и што око мене све вене.
Баш ме брига, ја сам зелен
и пре свега зимзелен!
Милош Стефановић

ЈЕСЕН
Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.
Умиру топли дани и ноћи,
ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.
Али у јесен рађа се киша,
ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.
Рађају се животиње многе,
неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.
Милош Стефановић
субота, 20. септембар 2014.
понедељак, 1. септембар 2014.
Песме о школи
ШКОЛА ЗА БАКЕ
Јутрос у тролејбусу ситуација страшна:
Баки је на леђима школска ташна!
Бако, бако, видех ствари свакојаке,
ал још не видех школу за баке!
Слушај, дете, ове речи моје:
Школе за баке не постоје,
већ у оне ствари свакојаке
додај да, у школу, баке
воде своје унуке прваке!
Милош Стефановић

СЕПТЕМБАР
Септембар је месец за радости нове,
када свака школа своје ђаче зове:
Дођи брзо и немој да касниш,
чека те српски, чека те матиш.
Другари твоји сви су на броју,
испред школе стоје као у строју,
велика радост данас те чека,
а можда, ко зна, и пчелица нека.
Распуст је прошао и нема га више,
порука смела на табли ти пише:
Септембар је данас, а није мај.
Памти се почетак, а никада крај!
Милош Стефановић

ШКОЛА НИЈЕ ЗГРАДА
Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.
Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.
Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!
Милош Стефановић
ПЕСМА ЗА "БАШ МЕ БРИГА"
Распуст је дошао сви се веселе,
на спавање иду странице беле.
Заслужен одмор свакога чека,
игра и песма, и радост понека.
Школа ће бити, биће и књига,
ал’ сада се пева “баш ме брига”!
Милош Стефановић