петак, 28. октобар 2011.

Супер-хероји ипак постоје!

Kačket


Супер-хероји ипак постоје!


ЛИЦА

ТОМА БИКАРБОНА, ученик, силеџија
ЛАЗА РИЦИНУС, ученик, силеџија
ПРАВИША, ученик, супер-херој
БОРИША, ученик, супер-херој
БОРКА, ученица, супер-хероина

(У једном школском дворишту, на великом одмору)

1. ТОМА БИКАРБОНА и ЛАЗА РИЦИНУС

ЛАЗА РИЦИНУС: Томо, слушај ову фину и поучну риму и памти: Учење и школа ништа то је, лепе ствари не постоје!
ТОМА БИКАРБОНА: Да, да, да... Не постоје!
ЛАЗА РИЦИНУС: Јеси ли запамтио?
ТОМА БИКАРБОНА: Јесам!
ЛАЗА РИЦИНУС: Јеси, ал верујем да ниси. Боље запиши, да не заборавиш!
ТОМА БИКАРБОНА: Где да запишем?
ЛАЗА РИЦИНУС: Па, у мобилни, Томо! У мобилни! Нећеш ваљда у свеску?!
ТОМА БИКАРБОНА: Али, Лазо ја немам ни свеску, а камоли мобилни...
ЛАЗА РИЦИНУС: Сачекај мало.


2. ТОМА БИКАРБОНА, ЛАЗА РИЦИНУС и ПРАВИША

ПРАВИША (пролази поред).
ЛАЗА РИЦИНУС: Хеј, мали!
ПРАВИША: Је л’ ја?
ЛАЗА РИЦИНУС: Да, дођи да те нешто питамо!
ПРАВИША: Немам времена. Журим.
ЛАЗА РИЦИНУС: Дођи. Само на кратко, нешто у вези школе...
ПРАВИША (долази). 
ЛАЗА РИЦИНУС: Здраво, који си разред? 
ПРАВИША: Пети.
ЛАЗА РИЦИНУС: Пети? А, шта имаш у тој огромној торби?
ПРАВИША: Ништа!
ЛАЗА РИЦИНУС: Како ништа, а толика торба?!
ПРАВИША: Ништа посебно...
ЛАЗА РИЦИНУС: Е, па ми морамо то посебно да проверимо! Скидај торбу!
ПРАВИША: Нећу! Зашто да скинем?! 
ЛАЗА РИЦИНУС: Зато што смо ми си, си, си...
ПРАВИША: Си, си, си... Не знам!
ЛАЗА РИЦИНУС: Томо, помози малом. Зато што смо ми си, си...
ТОМА БИКАРБОНА: Сила!
ЛАЗА РИЦИНУС: Не, Томо. Зато што смо ми силеџије! Силеџије Томо, запамти. (Показује прстом ка торби.) Отвори да видимо шта има...
ТОМА БИКАРБОНА (скида торбу и вади ствари): Ево, има неке књиге...
ЛАЗА РИЦИНУС: Књиге?! Какве књиге?
ТОМА БИКАРБОНА (чита): Пише: Како се осваја свет?
ЛАЗА РИЦИНУС: И, шта каже, како се осваја? Отвори мало, прелистај!
ТОМА БИКАРБОНА (листа књигу и чита): Свет се осваја учењем и знањем!
ЛАЗА РИЦИНУС: Не треба нам то, остави са стране... Шта има још?
ТОМА БИКАРБОНА (вади ствари): Мобилни телефон!
ПРАВИША: Боље не дирајте. То је телефон супер-хероја Правише!
ЛАЗА РИЦИНУС (узима телефон): Ма шта нам рече, телефон супер-хероја Правише? (Гледа телефон који у том тренутку звони.) Томо, јави се, види ко је.
ТОМА БИКАРБОНА (јавља се и разговара, по страни): ... ...
ЛАЗА РИЦИНУС: Знаш мали, супер-хероји, Деда Мраз и остале супер ствари не постоје! Ми силеџије то знамо, а и сви остали фини ђаци то знају.
ПРАВИША: Фини ђаци знају да супер-хероји постоје! 
ЛАЗА РИЦИНУС: Постоје?
ПРАВИША: Аха, имају качкете на глави и када пукну прстићима, свако ко није добар се заледи!
ЛАЗА РИЦИНУС:  Да, да... Лепо, лепо... Лепо си то смислио, баш лепо!
ТОМА БИКАРБОНА (долази и даје телефон Лази Рицинусу).
ЛАЗА РИЦИНУС: Ко је звао?
ТОМА БИКАРБОНА: Звали су супер-хероји Бориша и Борка!
ЛАЗА РИЦИНУС: Шта хоће?
ТОМА БИКАРБОНА: Хоће да чују супер-хероја Правишу!
ЛАЗА РИЦИНУС: И, шта си има рекао?
ТОМА БИКАРБОНА: Рекао сам: Извините, погрешили сте. Ви не постојите! Довиђења.
ЛАЗА РИЦИНУС: Лепо си им рекао... (Показује прстом на торбу.) Вади даље, да видимо шта има!
ТОМА БИКАРБОНА (вади ствари): Неки токи-воки?! (Чита шта пише на токи-вокију.) Пише: Притисните дугме...
ПРАВИША: Боље да не притискате!
ЛАЗА РИЦИНУС: Е, баш хоћемо! Баш да притиснемо. (Узима токи-воки и притиска.) Ево, могу да притиснем колико хоћеш пута! Видиш. (Показује Правиши токи-воки.)
ТОМА БИКАРБОНА: Дај и мени! 
ЛАЗА РИЦИНУС (даје токи-воки Томи Бикарбони).
ТОМА БИКАРБОНА (притиска дугме): Ево, и ја могу да притиснем колико хоћеш пута!  Ништа посебно!

3. ТОМА БИКАРБОНА, ЛАЗА РИЦИНУС, ПРАВИША, БОРИША и БОРКА

БОРИША, БОРКА (долазе са качкетима на глави).
БОРИША: Здраво, звали сте нас?
ЛАЗА РИЦИНУС: А, ко сте ви?
БОРКА: Ми смо супер-хероји Бориша и Борка!
ЛАЗА РИЦИНУС: А, кад смо вас звали, не сећам се?
БОРКА: Притиснули сте дугме за помоћ!
ЛАЗА РИЦИНУС: Дугме за помоћ?!
БОРИША: Да, сваки супер-херој има код себе токи-воки (Показује свој токи-воки.) и када притисне дугме остали супер хероји долазе у помоћ!
ЛАЗА РИЦИНУС:  А, ово је токи-воки од...(Показује на токи-воки који држи Тома Бикарбона.)?
ПРАВИША (узима качкет из торбе и ставља га на главу): Од супер-хероја Правише! Ја сам супер-херој Правиша. Имам качкет и када пукнем прстићима ви ћете се заледити! (Крене да пукне прстићима.)
БОРИША, БОРКА (крену да пукну прстићима).
ЛАЗА РИЦИНУС: Станите, станите мало! А, како би било да и ми постанемо супер-хероји, да носимо качкет и токи-воки, као и ви?
БОРИША: А, зашто би, баш сад, да постанете супер-хероји?
ЛАЗА РИЦИНУС: Зато што смо ми си, си, си?
БОРКА: Си, си, си... Не знамо?!
ЛАЗА РИЦИНУС: Томо, помози супер-херојима. Зато што смо ми си, си, си...
ТОМА БИКАРБОНА: Силеџије!
ЛАЗА РИЦИНУС: Не, Томо! Опет си погрешио. Зато што смо ми силно погрешили! И сада хоћемо да исправимо грешку. Ево, враћамо телефон, а ви нама дајте књигу. (Даје телефон Борки.)
БОРКА: Књигу?! Коју књигу?
ЛАЗА РИЦИНУС: Ову књигу (показује прстом на књигу.): Како се осваја свет?
БОРКА (даје књигу Лази Рицинусу): Ево. Када је прочитате и постанете добри, добићете по качкет и токи-воки. И онда ћете бити супер-хероји као и ми, јел хоћете?
ЛАЗА РИЦИНУС: Хоћемо! 
БОРИША, БОРКА, ПРАВИША: Онда се видимо ускоро! (Одлазе.) 
ТОМА БИКАРБОНА: Видимо се!
ЛАЗА РИЦИНУС: Томо, шта да ти кажем на крају? Слушај ову фину и поучну риму и памти: Учење и школа радост то је, супер-хероји ипак постоје!
ЛАЗА РИЦИНУС, ТОМА БИКАРБОНА (одлазе).

Завеса