Баш је нај чика Јова Змај!
Готово свако јутро када се пробудим сетим се речи чика Јове Змаја: „Ала је леп овај свет!“. То ми је довољно да радосно кренем у нови дан препун љубави и лепоте. А онда се, изненада, запитам да ли ове нове генерације знају ко је чика Јова Змај. Ево, могао бих нешто о њему да питам мог млађег брата Дулета:
- Дуле, знаш ли ону песмицу „Зима, зима, е па шта је“ или, на пример, ону другу „Лептирићу шаренићу“, или „Ђиха, ђиха четир ноге“?
- Знам, како не бих знао. То су песме чика Јове Змаја. Научио сам их у школи.
- А, јел знаш нешто о њему? Ко је био тај чика, и шта је радио?
- Знам! Јован Јовановић Змај је наш највећи песник за децу. Сматра се оснивачем српске књижевности за децу. Почео је да пише још као ђак. Касније је порастао и постао лекар, али је наставио да пише песме. Писао је дечије, љубавне, родољубиве и сатиричне песме. Уређивао је многе листове као, на пример, Јавор, Змај, Жижа, Стармали и Невен. Поред тога, бавио се и превођењем. Преводио је књижевна дела са руског, немачког, енглеског и мађарског језика. Волео је наш језик и скупљао је речи које је касније објавио у једном речнику народних речи.
- Добро Дуле, видим да знаш доста ствари о Змају. То сте учили у школи. А, јел знаш зашто су чика Јову прозвали Змај?
- Не знам. Да није по неком змају што бљује ватру?
- Није. Чика Јова је своје прве текстове у сатиричним листовима потписивао са „3. мај“. То је датум револуције из 1848. године када су Срби у Војводини добили делимичну самосталност. Читаоци су овај датум, неправилно, читали као Змај, и тако је чика Јова добио надимак Змај.
- Баш је лепа та анегдота. Да ли знаш још неку?
- Знам ону када је Змај био лекар у Бечу и када је поред његовог изнајмљеног стана свако јутро пролазио је један говедар, који је као бесан дувао у рог и будио га. То се Змају није свидело, па је једног јутра рекао говедару: „Знате господине, ја волим да рано устајем и да уживам у свежем јутру. Због тога ћу вам дати по два сексера сваки пут када пред мојим станом дунете у рог и пробудите ме“.
Говедар се обрадовао овој непланираној заради и свакога јутра је дувао у рог и будио чика Јову Змаја. Међутим, једнога јутра Змај рече говедару: „Извините господине, али од данас вам нећу давати новац за дување у рог“.
Када је говедар чуо ове речи, силно се разљутио и рекао: „Тако дакле, господин хоће да му свирам бесплатно. Е, па нећу!“. И тако је говедар престао да дува у рог.
- Е, баш је чика Јова био интелигентан и духовит човек. А како се теби, Мишо, допадају Змајеве песме?
- Мени се његове песме веома допадају. Оне су лепе, чисте и духовите. У њима су описане све радости и лепоте детињства. Из Змајевих песама можемо научити како да лепо говоримо, да се радујемо свом језику, да га волимо. Змајеве песме трају преко сто педесет година и уз њих су многа деца расла и порасла.
- Сад ми је јасно зашто толико улица, школа и библиотека носи име чика Јове Змаја.
- Постоји још и Змајева награда и Змајеве дечје игре. Не знам да ли знаш, али ове године ће Змајеве дечје игре бити одржане по 54. пут. А, игра је прелепа ствар. Игром улепшавамо дане и трудимо се да не порастемо, да у свему проналазимо зрнце занимљивог, нешто што нас дивно мами да напишемо неку песму, причу, или загонетку.
- Мишо, мислиш да и ми можемо да напишемо неку песмицу за децу?
- Можемо, како да не можемо. Чика Јова Змај је лепо рекао: „Треба смети, треба хтети, па да видиш куд се лети!“.
- Е, па кад је тако, онда и ја хоћу да кажем нешто за крај.
- А то је?
- Баш је нај чика Јова Змај!
Милош Стефановић
