среда, 18. новембар 2009.

Кад би...

Hleb

Кад би...


Кад би воз пао с Марса
то би била општа фарса,
возио би све у круг,
свима би нам био друг.

Кад би хлеб пао с неба
било би нам како треба,
јели бисмо цео дан
док не буде потаман.

Кад би лопта пала с гране
била би без сваке мане,
постала би наша чигра,
све би било једна игра.

Кад би с дуда пале ћуфте
добили би јело муфте,
али ништа не пада тек тако
то зна ваљда дете свако!