Нешто
Да ли смо сами
у свемирској тами?
Мислим да постоји нешто
што се тамо крије вешто
и то нешто зна да воли
и да учи као ми у школи
да пише, пева, црта, чита
и да се као ја пита:
Да ли смо сами
у свемирској тами?
Милош Стефановић
четвртак, 28. јануар 2010.
Нешто
Да ли смо сами
у свемирској тами?
Мислим да постоји нешто
што се тамо крије вешто
и то нешто зна да воли
и да учи као ми у школи
да пише, пева, црта, чита
и да се као ја пита:
Да ли смо сами
у свемирској тами?
уторак, 26. јануар 2010.
Јесен
Јесен
И ове јесени слика је иста:Шума умире и не блиста.
Умире лишће, умире трава
и дрвеће иде да спава.
Умиру топли дани и ноћи,
ни жбуњу нема помоћи.
И рекао би сада свако:
Умире све, то је тако.
Али у јесен рађа се киша,
ветар што дува па се стиша,
облак љути што сунце гаси
и муња сјајна што кишу краси.
Рађају се животиње многе,
неке добре, неке строге.
Живот се ипак у јесен буди,
запамтите ово добри људи.
Милош Стефановић
петак, 22. јануар 2010.
уторак, 19. јануар 2010.
Мој тата
Мој тата
Мој тата ради у беломе свету
и кад одмор дође он у једном лету
долети и донесе поклоне неке
- медведиће меде и лутке меке,
чоколаде црне, браон и беле,
карамеле слатке и бомбоне желе,
аутиће и друге играчке разне
за татине дечаке мазне.
Све је лепо и све сија
и сваки поклон мени прија,
ал највише волим, ко и мама,
што је тата опет с нама!
Милош Стефановић