ПЕСМА О ВУКУ
Некада смо личили на вукове,
школе и књиге нисмо имали,
нити смо писали стихове.
Али један Вук што не личи на вукове,
почео је да чита, да пише и да скупља стихове.
Желео је да уради нешто више,
и да језиком свога народа пише.
Али пре него што је написао прво слово,
увео је правило ово:
Један глас, једно слово!
Правило је просто и једноставно,
и њиме је Вук постигао главно:
Саградио је добре темеље и основе
на којима расту генерације нове!
Некада смо личили на вукове,
школе и књиге нисмо имали,
нити смо писали стихове.
А, данас?
Данас имамо и школе и књиге,
и пишемо стихове прве лиге,
у њима ћеш, поносно, чути речи ове:
Данас личимо на Вука, а не на вукове!
Милош Стефановић
ЈЕДНА ЛЕПА ПЕСМА
Лепо пишемо,
лепо читамо,
лепо причамо, лепо питамо.
Лепа нам је азбука,
лепа јер имамо Вука!
Лепа је и ова песма,
пошто није шала,
њоме желим рећи:
Вуче много хвала!
Милош Стефановић
ИГРАТЕ ЛИ ШАХ?
Питају ме деца, што уче азбуку,
да им кажем нешто о Вуку,
хтели би неки пример језгровит,
да се лакше схвати,
да буде сликовит.
Пример вам дајем кроз питање одмах:
Дечице драга, играте ли шах?
Играмо. - црвкућу сви у једном даху.
Знате ли, дечице, шта је краљ у шаху?
Знамо. - црвкућу сви у једном даху.
Онда, децо, све разумете,
али биће лепо да и ово чујете:
Оно што је краљ у шаху,
то је Вук у своме фаху,
а фах му је, ништа мање,
наша култура и образовање!
Милош Стефановић
СТО ПОСТО
У време када је Вук био,
када је млад по Тршићу ходио,
требао је неко школу да учи,
да чита, да пише и да азбуку проучи.
Требао је неко, ал свако је на почетку осто.
Да није онда он...?
Сто посто!
У време када је Вук био,
када је велик по земљи ходио,
требао је неко, бисере по народној трави,
да скупи и да у књиге стави.
Требао је неко, ал свако је на почетку осто.
Да није онда он...?
Сто посто!
У ово време када се Вук слави,
радознао би питање да постави:
Да није онда он нешто посто?
Да дужан, на крају, не бих осто,
рећи ћу му само:
Сто посто!
Милош Стефановић
